Infarkt Miokarda (Srčani Udar)

Šta je infarkt miokarda?

Infarkt miokarda, poznat i kao srčani udar, nastaje kada je protok krvi do dela srčanog mišića ozbiljno smanjen ili potpuno prekinut. Ovo obično nastaje zbog zgrušavanja krvi u arterijama koje su sužene nakupljanjem masnih naslaga (aterosklerozom). Kada srčani mišić ne dobije dovoljno kiseonika, tkivo može da se ošteti ili umre, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, pa čak i smrtnog ishoda.

Kada se javlja i kako se manifestuje?

Simptomi infarkta miokarda obično se javljaju iznenada, ali ponekad mogu početi i postepeno. Najčešći simptomi uključuju:

• Intenzivan bol ili pritisak u grudima, koji može trajati duže od nekoliko minuta ili se ponovo javiti.
• Bol može zračiti u leđa, vilicu, vrat, rame ili ruke, obično levu.
• Kratkoća daha, znojenje, mučnina i vrtoglavica.
• Osobe mogu osećati anksioznost ili osećaj „predstojeće propasti“.

Infarkt miokarda može se dogoditi u bilo kom trenutku, ali se često javlja tokom fizičkog napora ili emocionalnog stresa. Češće se dešava kod starijih osoba, pušača, osoba sa visokim krvnim pritiskom, visokim nivoom holesterola, dijabetesom ili porodičnom istorijom srčanih oboljenja. Muškarci su u većem riziku od žena, posebno pre 50. godine života.

Uzroci infarkta miokarda

Infarkt miokarda se najčešće dešava zbog blokade u jednoj ili više koronarnih arterija, koje snabdevaju srčani mišić krvlju. Blokade su obično rezultat:

• Ateroskleroze – nakupljanje masnih naslaga (plaka) na zidovima arterija.
• Krvnog ugruška – plak u arteriji može pući, što dovodi do stvaranja krvnog ugruška koji potpuno blokira arteriju.
• Spazma koronarne arterije – kratkotrajno suženje arterije koje može smanjiti ili prekinuti dotok krvi do srca.

Dijagnostika

Dijagnoza infarkta miokarda se postavlja na osnovu kliničkih simptoma i nalaza sledećih testova:

• Elektrokardiogram (EKG) – beleži električnu aktivnost srca i može pokazati specifične promene koje ukazuju na infarkt.
• Krvne analize – povišene vrednosti troponina i drugih enzima ukazuju na oštećenje srčanog mišića.
• Ehokardiografija – ultrazvuk srca koji može pokazati oblasti smanjenog protoka krvi.
• Koronarna angiografija – koristi se da vizualizuje koronarne arterije i otkrije mesto blokade.

Lečenje

Lečenje infarkta miokarda je hitno i uključuje sledeće mere:

• Trombolitička terapija – lekovi koji razgrađuju krvne ugruške i vraćaju protok krvi.
• Angioplastika – procedura kojom se uz pomoć katetera proširuje sužena arterija, često uz postavljanje stenta.
• Operacija bajpasa – hirurška procedura kojom se stvara alternativni put za krv da zaobiđe blokirane arterije.
• Lekovi – aspirin, beta-blokatori, ACE inhibitori, statini i drugi lekovi za kontrolu krvnog pritiska i nivoa holesterola.

Prognoza i prevencija

Prognoza nakon infarkta zavisi od brzine lečenja i stepena oštećenja srčanog mišića. Većina pacijenata može nastaviti normalan život uz odgovarajuću terapiju i promene načina života. Prevencija uključuje kontrolu faktora rizika kao što su:

• Prestanak pušenja.
• Održavanje zdrave telesne težine.
• Redovna fizička aktivnost.
• Smanjenje stresa i pravilna ishrana.
• Redovne kontrole krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi.